Male stvari koje ponavljamo postaju mesto u kojem živimo
Često mislimo da se život menja kroz velike odluke — selidbe, raskide, nove poslove, hrabre početke. A onda se iznenadimo kad shvatimo da većinu dana provodimo u istim mislima, istim reakcijama i istim malim obrascima ponašanja.
Navike koje ponavljamo ne oblikuju samo naše dane, već i način na koji se osećamo u sopstvenom životu. One postaju atmosfera u kojoj živimo. Ako su ispunjene žurbom, samokritikom i stalnim pritiskom, taj pritisak počnemo da doživljavamo kao normalan. Ako su tihe, blage i svesne, i život polako postaje takav.
Zato male navike imaju toliku moć. One ne traže da budemo bolji, jači ili produktivniji. Traže samo da budemo prisutni. Da primetimo kako razgovaramo sa sobom. Gde žurimo bez potrebe. Gde bismo mogli da stanemo makar na trenutak.
I možda se pravi pomak ne desi onda kada odlučimo da se potpuno promenimo — već kada odlučimo da prema sebi budemo malo pažljiviji nego juče.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=390054
Male navike koje su mi tiho promenile život
Nisam se jednog jutra probudio/la kao nova osoba. Nije bilo velikog preokreta, dramatične odluke ni motivacionog govora pred ogledalom. Promena se desila tiho. Gotovo neprimetno. Kroz male navike koje su se uvukle u moj dan i ostale tu.
Ovo nisu navike koje zvuče impresivno na Instagramu. Nisu „ustajem u 5 ujutru“ ili „radim 10 stvari pre doručka“. Upravo suprotno — toliko su male da ih je lako potceniti. A opet, baš one su napravile razliku.
1. Prestao/la sam da žurim čim otvorim oči
Prije bih čim se probudim posezao/la za telefonom. Poruke, notifikacije, vesti — svet bi me dočekao prije nego što sam uopšte stigao/la sebi da kažem „dobro jutro“.
Sada sebi dam bar pet minuta. Bez ekrana. Samo da ležim, protegnem se, udahnem. Zvuči beznačajno, ali taj mali prostor mira promenio je način na koji ulazim u dan.
2. Počeo/la sam da zapisujem misli, ne ciljeve
Ne pišem planove, to-do liste ni velike ambicije. Samo misli. Ono što mi se mota po glavi. Nekad je to rečenica, nekad pola strane haosa.
Shvatio/la sam da mi nije potreban savršen plan — potreban mi je prostor da izbacim višak iz glave. Kada to uradim, stvari same postanu jasnije.
3. Naučio/la sam da stanem kad mi je dosta
Ranije sam se gurao/la preko granica jer „još malo mogu“. Još jedan zadatak. Još jedan razgovor. Još jedno „samo da završim“.
Mala navika koju sam uveo/la: kad osetim umor — stanem. Bez objašnjenja. Bez opravdanja. Ne uvijek, ali češće nego
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=390052
